Joga vam omogućava da radite na sebi, sa sobom, u sebi

Joga nije gimnastika, nije zamena za teretanu za one koji ne mogu da koriste razne sprave i tegove, nije akrobatska veština, nije religija, nije dogma, nije takmičenje (nadmetanje) sa drugima.

Joga jeste ljubav. Ljubav prema sebi, svojoj ličnosti i svom umu. 
Joga jeste razvoj, put, način. 

Joga nas uči da istrajemo. Počinje i završava se sa umom, našim sopstvenim, gde smo samo sa sobom takvi kakvi jesmo. Daje nam priliku da se upoznamo, zavolimo, razvijemo, osnažimo, menjamo se na bolje sebi i drugima, ljudima koje volimo i koji nas vole. 

Joga oslobođa. Telo od stresa, dušu od strahova, strepnji. 
Joga je putovanje, na kome se uživa.
Joga ne zahteva, ona daje.

Dobrobiti praktikovanja Joge:

    - povećana gipkost kičme i poboljšano držanje tela, 
    - povećana pokretljivost zglobova, istegnutiji, 
    - snažniji i prokrvljeniji mišići, 
    - podstaknuta i usklađena aktivnost unutrašnjih organa i žlezda, 
    - pojačan rad limfnog sistema, 
    - ubrzanje metabolizma, 
    - ojačanje imuniteta, 
    - opuštenije i produbljenije disanje, 
    - smiren i ojačan nervni sistem, 
    - smanjenje stresa, 
    - osnažena koncentracija, 
    - unutrašnji mir, 
    - osećaj sreće i ispunjenosti, 
    - povećana emotivna stabilnost, 
    - samopouzdanje, - samovrednovanje.

Disanje (PRANAJAMA) 

Pranajama znači svesno i voljno upravljanje dahom (prana - energija, dah; ajam - kontrolisati, regulisati). 

Sve vežbe joge, pa tako i disanje, treba izvoditi polako, bez napetosti i želje za isticanjem ili nadmetanjem. 

O disanju: 
Da bismo mogli da živimo i održavamo svoje telo zdravim, potrebni su nam ne samo hrana i voda, već i vazduh. Zapravo disanje je važnije od jela i pića, jer bez jela možemo da živimo nedeljama, bez vode nekoliko dana, dok bez disanja možemo da preživimo samo nekoliko minuta. Naš život započinje i završava dahom. 

Načelno razlikujemo tri faze procesa disanja: 
    1.udah (sanskr. - puraka) 
    2.izdah (sanskr. - rečaka) 
    3.zadržavanje daha (sanskr. - kumbaka) 

Iz jedne faze prelazimo u drugu, pri čemu bi izdah trebao da traje približno dvostruko duže od udaha. Na kraju izdaha prirodno dolazi do kratkog zadržavanja daha, nakon čega sledi spontani udah. Udah je aktivan deo procesa disanja, prilikom kojeg se mišići disajnog sistema napinju, dok je izdah pasivan deo - faza opuštanja. 

Duboko, mirno i ravnomerno disanje je od presudne važnosti za naše zdravlje. Ono usklađuje i smiruje telo i um. Nasuprot tome, ubrzano i plitko disanje ima negativno dejstvo, jer pojačava stres, uznemirenost, napetost i bolove. 

Česta greška pri disanju je što pri udahu širimo grudni koš uvlačeći trbuh, umesto da ga ispupčimo. 

Tokom vežbe dišemo nečujno i kroz nos. Redovnim vežbanjem nastojimo da postupno umirimo i produbimo dah. Tek uz pravilno disanje delovanje asana dolazi do punog izražaja. 

Pri izvođenju vežbi veoma su bitne fizička i mentalna opuštenost. Fizička opuštenost omogućuje mišićima da u određenoj asani izvedu potpuni pokret bez otpora i napetosti, dok je mentalna opuštenost neophodna jer omogućuje da se asane izvode sa potpunom usredsređenošću na disanje. Opuštenost mišića možemo znatno pospešiti i pomoću svesnog izdisaja. 

Tri osnovne faze Joga disanja: 

1. Trbušno disanje ili disanje dijafragmom 
Za vreme udaha dijafragma se pomiče nadole i pritiska trbušne organe postiskujući trbušni zid napolje. Pri izdahu dijafragma se vraća gore, a trbušni zid se povlači. Suprotno udahu, izdah je pasivan proces. Ova faza disanja je temelj potpunog joga disanja, jer omogućuje punu iskorišćenost zapremine pluća, usporava i na prirodan način produbljuje disajni proces i opuštanje. 

2. Grudno disanje 
Pri udahu rebra se podižu a grudni koš širi, dok se pri izdahu rebra vraćaju u početni položaj. Struja vazduha teče srednjim delom pluća koja se pune nešto manje nego pri trbušnom disanju, a disanje je brže i površnije. U stresnim situacijama, kada smo uznemireni i napeti, ovakvo disanje se javlja spontano. Ukoliko nesvesno ubrzamo disanje, postupno povećavamo napetost ili je bar zadržavamo na istom nivou. Da bi se prekinuo krug napetosti, usporeno i duboko trbušno disanje je od velike pomoći. 

3. Klavikularno disanje 
Kod ovog načina disanja pri udahu vazduh puni vrhove pluća, pri čemu se podižu gornji deo grudnog koša i područje ključnih kostiju. Disanje samo vrhovima pluća je površno i brzo, a posledica je izrazito strestnih situacija, panike ili teškoća u disanju. 

Zdravo i prirodno disanje u jednom dahu sadrži sva tri oblika disanja. Oni se sjedinjuju u jedan neprekidni talas, koji se pri udahu podiže odozdo nagore a pri izdahu spušta odozgo nadole. Pri udahu trbuh se ispupči a grudni koš širi, dok se pri izdahu vraćaju u početni položaj. Disanje na ovaj način i korišćenje cele zapremine pluća nazivamo potpunim joga disanjem. 


ASANE
Asana (sanskrit) označava položaj tela. Uopšteno, asana znači određeni položaj u kojem možemo da se zadržimo duže vremena udobno i opušteno.
 
Dejstvo asana prožima i telo i psihu, a uzori koji se mogu naći u prirodi pružaju nam priliku da pomognema sebi samima. Životinje tu dobrobit stiču instinktivno zauzimajući određeni položaj tela. Na primer: mardžari (mačka) služi za istezanje tela i kičme, budzangasana (kobra) služi za oslobađanje od agresivnosti i negativnih emocija, a šašankasana (zec) za opuštanje. Asane utiču na mišiće, zglobove, disanje, krvotok, nervni i limfni sistem, na sve organe i žlezde, kao i na um, psihu i čakre (energetske centre). 

Praktikovanje Joge treba da bude osmišljeno tako da postupno priprema telo, počevši od jednostavnih i pripremnih vežbi ka naprednijim i težim. Na početku i na kraju svakog praktikovanja Joge uključena je i faza opuštanja jer uvežbavajući sposobnost opuštanja produbljujemo osećaj za vlastito telo. Fizička i mentalna opuštenost su preduslov za pravilno praktikovanje joge – jedino na taj način dejstvo asana dolazi do punog izražaja. 

Prilikom izvođenja asana, disanje ima izuzetno značajnu ulogu. Kada su dah i pokret povezani, vežbanje postaje skladno, disanje se samo po sebi produbljuje, a krvotok i razmena materija (metabolizam) pospešuju. Odgovarajućim načinom disanja, bitno se može poboljšati opuštenost mišića, tako što se usresredimo na delove tela koji su napeti i što ih sa svakim izdahom opuštamo. 

Asane se izvode polako, uz punu koncentraciju i svesno izvođenje pokreta. Broj vežbi nije toliko važan koliko je važan kvalitet njihovog izvođenja. Pre, između i posle vežbi treba se opustiti, fizički i psihički. 

Smisao zauzimanja određenog položaja (asane) nije da se nakupljena energija ili napetost pretvore u pokret, nego da se svesnim posmatranjem fizičkih i mentalnih procesa usklade funkcije tela i psihe. To se postiže usmeravanjem pažnje na pokret i opuštanje. 

 Od velike važnosti je i "biti prisutan" tokom izvođenja asane što nam obezbeđuje da se telo zapravo ne umara i ne iscrpljuje, nego se naprotiv, puni energijom, jača i osvežava. 

Važna načela za izvođenje asana: 
    - Asane uvek treba uskaditi sa dahom,
    - Pokreti koji šire grudni i trbušni deo uvek su povezani sa udahom,
    - Pokreti koji skupljaju grudni i trbušni deo uvek su povezani sa izdahom.

Određenu asanu izvodimo na način da se trudimo da su pokret i disanje usklađeni. Tako jasno prepoznajemo uz koji se pokret udiše, a uz koji izdiše. Ovakav način vežbanja smiruje nervni sistem, podstiče rad žlezda, povećava zapreminu pluća i oslobađa od fizičkog i mentalnog stresa. Um postaje opušten, smiren i bistar. 

Tek nakon ovakve pripremne faze, u asani se treba zadržati duže, normalno dišući. Pažnju i svesno disanje treba usmeriti na onaj deo tela na koji vežba naročito utiče .

Nakon toga, izvodimo vežbu suprotnog i uravnotežujućeg dejstva. Ako se određeni deo tela u jednoj asani savija ili pritiska, sledećom bi ga asanom trebalo istezati ili širiti.